Музика мозга
Шири се телом
Прсти се слажу
По белим и црним диркама
Животног клавира
Лагани тонови
Прелазе у аллегро
И срце лупа у том ритму
Прсти се мрсе
Мозак покушава да савлада
Композицију
Две руке
Десет прстију разложених
По диркама
Стапају се у исто време
Ударајући десет
Различитих тонова
Настаје несвестица
Губитак ваздуха
И тело се руши
Очи склапају
И руке опуштају поред тела
Музика се више не чује
Али мозак не престаје
Да диктира
Сада споре и складне ноте
Враћа у живот
Даје наду
Срце поново трепери
И чезне
За белим диркама живота
1. фебруар 2019.
New
Јелена Милић | ДИРКЕ
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар