Вунене чарапе мајка пратила.
По сапима коња месечина пала.
Наредбом: Вољно - страх се запричава,
до прве узбуне, до оловне линије.
Мало се сунце сакрило
у одблеску на челу,
малено сунце из дланова
судбином ожилавелих.
Ватра огреје до прве невоље.
Сабласна је ноћ
над крекетом мочвара,
над шипражјем мутних река.
Крваву вам мајку олошку!
Младост клета
ка хлебним даровима
подно њених плетеница
застење за одмориштима.
Уз бункере огањ земљу ровари.
Дрхти крвца рањенога,
дрхти до очног сумрака.
Острвило се зло на семе заветно.
Што се родило, за гроб се справљало.
Праштај Боже!
Заборав дни да не збуде,
превршило би разум, пресвисло.
Бреме гротла, не би се поднело.
Праштамо да нас врисак
не здроби у несносно.
Запис старог храста годовима памти.
И крајпуташи, и сабирне кости.
Крсни свеци могу ли опрост дати?
У нас су пси адски у самилости,
у земљи гостопримљивости.
Кумило се зло вековно,
сољу и хлебом праштало.
Гракћу зоре нове, гробовима опрљене.
Кад заспимо сви, младост ће да одмени.
Петролејку крвљу доливамо,
пламти изнова зрно да зри.
Палиииии
Нема коментара:
Постави коментар