као грешник
који прелази праведни праг
ту постају сни
покајник у тами
што јутру се диви.
Далеко од тла остају звезде
и када сиви облаци
ближе се гнезде
без краја и циља бој
у невреме, туђе вике
свет поприма крој.
Малени фењер се бори
да обасја ливаду
и запрети гори
зар да гости ветрова пир
зар висина –
да буде глува за мир?
Некада, постојао је пут
крај мирних звона
чедност победила вучју ћуд
али све стало је у трен,
бескрај вечности поклонио одговорност
и поглед усамљен и снен.
Долином битка се води,
фењер не зна да стену
свака оштра ивица боли,
врх над облаком не види –
у целоноћној борби са мраком, пред зору
поносни фењер слабијег пламена се стиди.
До сванућа, олуја однеће траг
као грешник
који прелази праведни праг
будни постају сни,
свет покајник у тмини
тражи мир док јутру се диви.
Нема коментара:
Постави коментар