Могу да гладујем за трпезом
на коју су изнета јела
отужна за моја чула.
Могу да нећу да одем,
да не будем, да не знам.
Мени је памет натрула
и очи су ми бездан.
Дар који нисам тражила
да испљунем са бљутавим вином.
Са Духом, Оцем и Сином
на Суду кад се сретнем
да вратим срце
Богу;
ако ми опет спусти
са Својих небеса сунце
у ноћи цветне
– могу.
18. март 2019.
New
Тајана Потерјахин | МОГУ
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар