зашто те волим....
Ваљда је оно у нама увек јаче
од свега изван нас...
Зашто волим твоје руке?
Зашто волим твој глас?
Зашто те сваким стихом,
сваким дамаром и дахом
утискујем у бесконачност?
Не разумем ни зашто си
мог срца највећа радост...
Можда баш зато што постоје
неке тишине на дну срца
које се не дају превести у речи...
Можда због неких
судара светова у свемиру...
Можда смо само
случајни пар при одабиру
бачених коцкица за јамб...
Ваљда зато што љубав
и не тражи разлоге, објашњења...
Она је ствар срца...
Свеједно, с тобом лепше постојим.
Хвала ти бескрајно што те волим!
Неки одговори нису да се знају,
већ су створени да се целим бићем
живе и (пред)осећају...
Нема коментара:
Постави коментар