Весна Бошковић – ПРВО И ПОСЛЕ

Моје ухо на теби - дежа ви
Милина топи тело под твојом зеном
Док гасим цигарете дубоко у свом телу
Ти искусно везујеш фибулом колена
Као сва блиска колена која си до сада везао
Својим свиленим свитањима
И у тај први час поверовах
Да сам једина која у руци носи жрвањ
Којим ће разбити твоју кост
У комаде и прах.

Заборавила сам
Да ли смо прво разговарали
Или смо се можда у грчу страсти љубили?
Тек, нисмо пуно причали
А љубили се, љубили, да...
До крви зубима засецали
И водили љубав љубећи се
Водили љубав по троторарима,
На паркинзима,
Испред супермаркета у подне
Пунили пепељаре гумицама умазаним
Црвеним ружом
У момачким собама.

Позови ме поново јер доћи ћу
Засолићу срце и
Питаћу шта ће бити после?
После више нећемо слушати
Раширених зеница
После ће доћи чувена комбинација
И скршити прво
И скршити оно између првог и после.

Кад развежу се прсти моје десне
И твоје леве руке
Кад развежу се наша потпуно иста стопала
Која су се тако лепо љубила
Развезаће се дубока лаж
Подељена на моју и твоју истину
Развезаће се решетке кревета
Последња скривена порука.

Прво су се волеле наше сузне жлезде
До гроба
После су се само волела наша ишчупана срца
А онда смо научили да љубав боли
И да су растанци у ствари само
Наша тужна деца.