Oна је скривена негде на дну.Скривена од погледа, чучи и чека.
И баш као ноћна мора сну,
животу без циља прети,
да га понесе ка безнађу
као набујала река.
Она је одувек ту.
Има је у свакоме од нас.
Подмукло нам се смеје
пресвучена у сунчев зрак
као спас.
Лажну нам наду да,
а онда још већи раздор посеје.
Она је одувек ту
и зато отвори очи своје,
пробуди се да упијеш лепоту сву.
Знам да си снова гладан,
Али једино будан борити се може.
Једино будан може испунити
празнину бесциљну.
Нема коментара:
Постави коментар