У мени гори, пече
Сви смо у истом кругу
Несвесни се вијоримо на небу
До бескрајних галаксија.
Поветарац реже
Доста нас је миловао
Сада све боли и у ватри гори
Црвено, жуто, црно, начас сиво
И ружно и лепо сада се воли.
Доста је било мирне луке
Изговарамо и оно што не постоји
Пробијамо звучни зид, зид наше куће
Само да идемо даље у пепео ‒
С мислима да гори.
Sve čestitke.
ОдговориИзбриши