Милица Момчиловић | ПОГРЕШНО ТЕЛО

Хранила сам своје љубавнике мртвим фетусима
Што у утроби успорили су ход
Већ при првом залогају повратили би их
Као што моје тело одбацивало је плод

Мислећи да не знају зачетка код
О своју мушкост огрешили су се
Нису знали да семе послали су у гроб
Још утробом плива остатак ужитка тог

А ти дошла би на свет да исплачеш
Све моје прогутане сузе
Да осетиш сваки пут кад притежу ми узде
Грех да посрчеш из болне ми дојке

Дошла би на свет да опростиш мајци
Оно што ни Бог у стању није
Твоју главу сад ореол краси
На погрешну слетела си земљу

Дошла би на свет да са првим ходом
Поново ме родиш када видим како
Корацима крчиш пут ка срећи мојој
Али ти си ушла у погрешно тело

Ниси знала, мила, да се снађеш
У утроби овој која живот гаси
Ја видим твоју главу ореол да краси
И како кроз другу децу вичеш: мајко!