да пред свима будемо равноправни.
Пред Богом, пред људима и пред собом,
да ништа нема да се прашта, да се брани.
Да ми стихове пишете у убјеђењу,
да ћу их памтити, најљепше писане мени.
Ви, десет година млађи, ја,слободна птица,
бићу вам извор за предугу жеђ.
Наши би били сви столови, све кафане забачене,
све библиотеке и све књиге заборављене.
Наши би били паркови и свака клупа,
по којима не бисмо писали, то је тако смијешно.
Увјерила бих вас ‒ све може сад и одмах,
ви би ме својом мудрошћу спутавали.
Бранили од живота, штедили за лијепе тренутке,
и ја бих вам вјеровала.
Пустите ме да вас убиједим да имам моћ,
да ћу вас учинити млађим, а себе слободном.
Пустите ме да сањам с вама и поред вас.
вечерас, само вечерас, пустите да ја бирам.
Iskreno Nesebično.Čestitam!
ОдговориИзбриши