 |
Жан Огист Енгр - Велика одалиска
|
Потопи росуљом лежај од сна
На недра пусти светлост дланова
Из себе врисак
Рашири крила, ослободи
Тетреба из кавеза лудости
Подари петлу зрно пшенице
Сакривено у покошеној ливади
Ухвати жудњом страст
Потопи росуљом лежај од сна
На недра пусти светлост дланова
Из себе врисак
Рашири крила, ослободи
Тетреба из кавеза лудости
Подари петлу зрно пшенице
Сакривено у покошеној ливади
Ухвати жудњом страст
Поетско надасве. Љубав и треба да буде потски надахнута јер она је сама за себе поезија.
ОдговориИзбришиВеома слично размишљамо.
Избриши