Андреја Врањеш | НЕМОЈ

Не немој ме чекати залуд,
сигурно је да нећу доћи,
моје су очи исплакане,
никада неће моћи небо да врате,
отишли су сви битни они,
који су знали модре писати песме,
што су ћутати знали,
имали чаробне моћи,
не немој ме чекати залуд,
сигурно је да нећу доћи.
Како да дођем где ме нема,
у свет без суза, без хризантема,
поклеклих снова, злурадих весника,
прљавих жеља,
у свет без песника.
Како да дођем где ме нема,
у гужву  бучних, преварених Скита,
плитких погледа, руку без поздрава,
где нико никог ништа не пита.
Зар доћи у време крње,
без сете,пољубаца, додира ноћи,
боље је што  бити ме неће,
не немој ме чекати залуд,
сигурно је да нећу доћи.