Када би једног дана, сна једног,
жене постале Пенелопе,
да ли би било Одисеја,
да с њима верну љубав склопе?
Или би морале да их траже,
виделе Кирке, чуле Сирене,
прошле мора, вреле тропе
и после свега што би их снашло,
да ли би остале Пенелопе?
На крају онда би схватиле тужне,
кад љубав верује она је слепа,
увек ће бити оних што чекају
и других оних које се чека.
4. јун 2019.
New
Андреја Врањеш | УВЕК ЋЕ БИТИ
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар