моју лакомисленост оне ноћи.
Знате ону ноћ,
само се сјетите.
Негдје сте је намјерно заборавили,
опростите ми.
Опростите моме тијелу
тренутну бестидност,
краткотрајну слабост,
знате све.
И ви сте је имали,
и вас је некад издала жеља,
будите разумни.
Опростите ми моју отвореност,
моју дрскост да вам све признам.
Сад разумијем, сад знам.
Праштајте!
Све тренутке моје слабости,
моју жељу, моје примисли,
бестидности, крајње преданости.
Опростите, да мремо ко људи!
Нема коментара:
Постави коментар