Долазиш сањива у будне године моје,
преварен живот дугог сањања,
кад су истине негдашње, необориве,
постале жртве једног страдања.
Шта онда тражиш вихорна по кланцима мојим,
у којим је и времену тесно,
сломљен, срушен, сам се себи смејем,
право идем, а требо бих десно.
15. јул 2019.
New
Андреја Врањеш | САЊИВА
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар