То ђаво ти душу очајем поји
У тој тишини глувој и немој
Судбину ти лажима подмукло кроји
И неописив бол и незамислива туга
Што другима је незнана, страна
У тамници страшној, без брата без друга
Знам, жвот је то са безброј рана
Али немој, то истина није
Сам сломи то огледало обмане
Оно подмуклост од тебе крије
Док очи ти се не затворе и срце ти стане
И неће нико у твоје ципеле
И слике у очима твојим, нико не разуме
Празне су речи, срећу ти желе
А знаш да лажу и знаш да глуме
Ал немој никад на се због других
Због дана црних и ноћи дугих
Кад с тугом изван овог света
Останеш сам све зиме и лета
Немој, све је то само илузија
И ако сачекаш мало дуже
Видећеш да једино душману прија
Да на гроб ти насмејан, стави руже
Нема коментара:
Постави коментар