Ноћас ме чудно гледа,
осетио је да сам слаб.
Како је само пун себе,
проклето важан бљештави гад.
Зна жути нарцис, свемирска кучка,
центар пажње је сад,
да због њега падају звезде,
зна тако леп и млад.
Ноћас сам га тражио по Врачару,
али га нашао нисам.
Крио се у модром пењоару,
ту негде изнад Храма.
Ако сутра засија, пуцаћу му у главу,
па нека, нек нас прогута тама.
(Београд, 1997)
27. август 2019.
New
Немања Кеча | МЕСЕЦ
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Не свакодневна песма.Ако дозволи Аутор - радим видео....Поздрав.
ОдговориИзбриши