део су луде слутње да смо сви исти.
У капљицама зноја мајстора вајара
крију се бисери цели, и бели –
тамо су свих тајни нити.
Ти можеш путник бити, и низ ветар ићи
као галеб и барка заједно таласом слободе,
С кореном траве у цветном пољу нићи
где зоре руде јасне, и росне –
тамо су чисте воде.
Буди ми радост света, додир мекане душе,
нек срце твоје звони звуком опојне лире.
Знаш, све што љубав и осмех сруше,
клоне, и потоне у тмине –
тамо где несрећни живе.
❤
ОдговориИзбриши