Она се прикрада у мој свет
упорно као ловац на јелене
пратим тај ход погубнице
затегнути лук тела
Очима пуним неба
премрежава замишљене тачке
мојe скровитe галаксијe
црта топографију срца
Капке ми застире несаницом
провлачи кроз пукотине душе
обмотава паучином немира
док борим се да признам
прсти јој одапете стреле
у коси свеже мастило
руке небеснице усудни загрљај
видно ми поље оденула собом
она је претња равнотежи
строго контролисаном миру
потопљен њеним смехом
уденут у жељу као у иглене уши
грешна пречиста једина
светлости стуб и јама безданка
ћутим њен кикот њен бес
било у њеном ручном зглобу
она је крик молитва шапат
сипина кост прве и последње мисли
њено се име не изговара
она ће ми доћи главе
Он
Знам то
у пролазу застанку вечности
под звездама из срца таме
на ивици пропасти у изобиљу
знам ти
радости мене ћутања
кад жудиш узимаш остављаш
под прстима дахом испод коже
знам те
олујног и сред тишине
из прошлог и будућих живота
и знала сам да ћеш доћи
Нема коментара:
Постави коментар