можда је, очас, нестао у врбаку
или се сакрио од мјесечине,
па не видим сјену његову у мраку,
залуд тражим огањ иза паљевине...
а, можда је отишао убрат цвијетак љубак,
па га поклонити мени за штовање
и велику љубав што спрам мене гаји,
прегршт слатких снова за моје снивање...
гдје се само скрио, да било ми је знати;
жели да га тражим, игра се сакриве;
на зеленој високој, шумској папрати
чека нестрпљиво косе моје живе...
чекаћу на углу,иза дворца мога
да појави се журан у кошуљи бијелој
и пригрли моје уздрхтало тијело;
ах, пусте жеље моје на латици свелој...
16. септембар 2019.
New
Бранка Попић | ОГАЊ ИЗА ПАЉЕВИНЕ
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар