У тешким мукама
Због нас те мучише
Преузевши на се грехове у нама
Ти сачува човечанство
Што и данас дише
А да ли смо вредни
Да л' достојни тога
Ма и једне сузе,
Мајке под тим Крстом
Кроз векове ми смо издавали Бога
За веру искрено
Не макосмо прстом
Брат је брату своме
Душман од времена
Само на поштеном кола се поломе
Доброта је данас,
Вода у пустињи
Нема данас од ње
Тежега бремена
Док се нови подижу храмови
Душе су нам само празна светилишта
Од људског су лика
Остали рамови
Бродови, су сада само олупине
Без свог пристаништа
Без мира, истине
Нема коментара:
Постави коментар