Зоран Митић – ЈА

Ја јако сам ја
Ја јабука
У ждрелу грленоме
Крику грешноме препрека
И надвикујем светину опет

Ја вечно ја
Ја Јадран
На лицу њеном
Спремном за поплаве
Бујицу слутим провидне нежности
И надвикујем светину опет

Ја огромно ја
Ја јава
У сну чапљиноме
У диму расточеном
Видим лутку стаклену

И надвикујем светину грлату
Ја и ја
То сам ја