Једна је била зла, проклела те:
̶ Ходаће без срца и душе,
Рушиће мостове доброте,
Поклањаће само надање,
Ко ли је згријешио да те тако куне?
На дан твога рођења,
Падала је киша и мијешала се
Са честицама прашине,
Све се у блато претворило,
Свако ко је тебе волио,
У блату је живом страдао.
Нема коментара:
Постави коментар