Недодира
Недохвата
Стварам нас
Стиховима
Опет све остављам
Као дете
Где нико не сме
Да погледа
Твоје очи
Што штрче
Посматрајући свет
Недоглед
У њих
Не смем
Да се загледам
И закључавам те
У срцу
Пребираш ми
По крвотоку
Пијеш
Крвна зрнца
Док те нема(м)
Верујем
У немогуће
У никада
Са тобом
Име ти је песма
Знам
Опет
До недрага
Одлазим
Да заспим
Poštovana
ОдговориИзбришиnačin na koji pišete, Vaša pesnička promisao, podseća na zen budistički koan koji nije potpuno izgovoren, već samo naznačen na početku svake od pesničkih slika u Vašoj pesmi. Kao da je misao prekinuta, ali joj je dat uvod u vidu početne misli, trajektorije koju bi trebala (ne presudno) da sledi..., čitaocu dovoljno da može (gotovo po želji) misao privesti kraju ili je ostaviti u prostoru apstraktnog i metafizičkog. Pomalo sam iznenađen (zato što se i sam služim sličnim stilom pri pisanju) i obradovan ovim otkrićem u Vašim pesmama.
Za kraj, želim Vam uspeh i svako dobro.
Lajoš Mate Lazar
Поштовани колега по перу,
ОдговориИзбришиХвала што сте издвојили времена за дефинисање стила моје песме и драго ми је што сте уочили сродност са сопственим стилом.
Отпоздрављам Вас са најлепшим жељама.
Ана Митић Стошић
Стил је савремен а поруке сасвим јасне . Нема ничег будистиччког.
ОдговориИзбришиАна је православна душа, која пише срцем и бистрим умом.
Величина јој је баш у тајанствености
и дубокој искрености.
Браво Ана!
Поштовани,
ОдговориИзбришиГосподине Анђелко,
Начин на који објављујете песме није у реду!
Мислим да је време да објасните.