Не виде
се путеви, људи у њој нестају
густа,
чудна, лепљива и бела
посвуда
где пружи се, ту гласови престају
Као да с њом доноси, приче заборављене
као да с њом долазе истине сакриване
и жели
да потсети све оне избављене
на тајне
успаване, страхове одсниване
Полако
се увлачи кроз врата и прозоре
с њом студен
долази
од мрака
па све до зоре
све гушћа
и не пролази
Нема коментара:
Постави коментар