мрачном, суровом, без боје.
Да, данас, омами те мирис ваниле
пролазних пролећа мирисних пупољака,
што личе на прозирне капљице латица од јуче.
Не упоредиви су људски светови маштања
ван граница смелости
корачања ка правцу исправног човека.
Јасна визија не ствара дан.
Полети, изнад комфора околине
ка светлости јутра
и видећеш сунце.
Када схватиш
како живот зна да воли,
несхваћене и саме,
полетећеш, више и снажније,
него ли орао годинама заробљен
у љусци стеновите планине која плаче.
Пробудићеш се, заслепљен зраком
силине живота и видети смисао.
У тундрама данашњег света постаћеш орхидеја.
Мирисом ћеш миловати
само срца посебних и својих,
што одлуком су да не живе представу
одлучили да живе живот.
Нема коментара:
Постави коментар