ручердама плахим црно сунце гања,
па усхалом дојком храни слина чеда,
просјака што живот неки други сања.
Извајане шаке од вазнетих снова,
у рупама зјапе дрхтаве од чађи,
црно сунце греје преко шупљег крова;
промрзли су прсти од шећера слађи.
Офуцан се чопор по калдрми вуче,
повијеног репа по ђубришту гаца,
изнад голуб млади сасвим гласно гуче,
на буђаве мрве што му просјак баца.
Одрпане ноге са бетона скачу,
мокру пару жудно суве усне љубе;
Од матере мрака ко ће наћи јачу,
чији осмех крије поцрнеле зубе.
Snazan dozivljaj, izzetno.
ОдговориИзбриши