и усне пуне и осмех раздраган
и руке што ти косу милују.
Све то видим у сну.
У сну…сну…сну…о животу.
И глас ти чујем овако глува.
Како само бије у срце, у душу,
у све моје сне.
У сне…сне…сне…о животу.
И твоји кораци како се
ближе и поскакују ту.
У нашем животном су сну.
У сну…сну…сну…о животу.
И када ме загрлиш и утоплиш, хеј животе,
мир душе неће проћи, нити једне ноћи,
док је сна, док је нашег животног сна
сна…сна…сна….о животу.
Нема коментара:
Постави коментар