Мирослав Мишо Бакрач – ЗАВИЧАЈ

Мој завичај су Сињачка брда
И Горанско, село што Сунце смијехом љуби
И зора дурмиторска бијела
Мој завичај је Варда и Ковиоц горди
И ноћни сумрак у ком се видик губи
Пашњаци, потоци, шуме, ријеке
Мој завичај је Црна Гора цијела.

Мој завичај је Србија,
Набрекла у роду, плодна и лијепа
Сваки крај где се са три прста крсти
И свака стопа по којој Србин ходи
И слава слави од памтивијека
Уз славски колач, свијећу и жито
Гдје се причешћује и пост пости.

Мој завичај је планета цијела
Све земље блиске и далеке
Уљуљкане у миру и љубави
Сва мора и океани
Саване, пустиње, тундре и степе
Масиви Анда и Килиманџара
И свод небески плави.

Мој завичај је Човек
Црни, жути и бијели
Птица свака што полијеће из гнијезда
И на крилима носи мир
Све што се креће и живи, свијет цијели
Мој завичај је Космос прозирни
И златни ројеви звијезда.