Ана Митић Стошић – ПОСЛЕ РАТА – Онлајн поезија
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на [email protected]






27. март 2020.

Ана Митић Стошић – ПОСЛЕ РАТА



Двоглаво тело гмиже по поду
Језиком лижеш оно што је јуче просуто
То није истина
Кости смрскане се вуку
По тепиху је цвеће извезено
Свеже латице боду увело срце
Ниже су плућа
Затрована димом и вирусом смрти
Страх кида гранчицу са процветале трешње
Није закаснело пролеће
Зима је
Самује медвед
И лептир
И црв
Све је живо само утроба
Не може да се отвори поклон пре рођендана
Кад си сишао са Меркура
Опет пролеће
Шта је пре тебе дошло на одмазду
Од девојчице светице остаје плод
Нико не зна где је сакривен гелер
Нога је ишчупана
Гвоздено крило за спомен затрпано у земљу
И победа
Звезда је на застави



Нема коментара:

Постави коментар