Ирена Бодић – * * *

Струном јој тугу

пригрли у кораку предности.

А шта ћеш са

дрхтајем страха од

лажи што се слаже са

бојом ока?

Гурнутог палца

пуцком у провалију жуди, она

уши запуши и њише се сред улице.

Чујеш ли јој глас душе

луди, луди...

Зуба заритих у своје ткиво

у њу продро ниси, тек се

на крик надовеже место

песме звучни запис.

Како реч превари –

вулкан бљуне силом слова

у грануће.