уклети вођин час,
низ ваздух невид пада
кô неки снег ил' шаш.
Чека да наиђе јуда
и покупи поклон са тла,
да пољуби ближњег свога,
и премости семе зла.
Велике границе бриде
Чувају исконски страх,
што јуче вашар је био
сад је пепео и прах.
Лепоти одраз се губи
од црва трули West,
задах смрти се шири
кô неки план ил' тест.
Из јада нешто се чује
Неко би рекао Бог?
Не! То лош глумац збори
Из лажљивог рога свога.
Уместо крст да љуби
на ком ће признати грех,
човек и даље приноси
дарове егу за цех.
Ноте, аплаузи, химне,
живот је постао сан!
Рано је, рано за крај!
Из своје би коже ван.
Нема коментара:
Постави коментар