Ранко Павловић – САМОЋА, БАЛ, РУСКА ЗИМА – Онлајн поезија
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на [email protected]






3. април 2020.

Ранко Павловић – САМОЋА, БАЛ, РУСКА ЗИМА



У космосу собе, огрнут тишином.
Чај ми грије руке, а самоћа леди.
Утискујем мисо у разговор с тмином:
хајде да бал свечан сам себи приредим.

У балској дворани  Наташа Ростова,
с њом Андреј Болконски. Грофа Вронског чека
Ана Карењина. Баш као из снова,
Исидора Данкан стиже издалека,

да чаробним плесом повеже парове.
Провијава снијег. Прапорци циличу,
тројке к небу јуре, у ведрине нове.

У прољећу раном откуд руска зима?
Са паром из чаја ту чудесну причу
одговор тајанством варљивим прожима. 

31. март – 1. април 2020.



Нема коментара:

Постави коментар