Дуго још ме неће бити.
Куд да пођем, где да се скријем,
којом водом лице да мијем?
Чијим путем да пођем,
кад свога немам,
чијем дому да дођем
очију снених?
Руку неверних
миловах дан...
Цвркут птица знан ми је.
У давнини чух опело скројено за моје тело,
снебивајући пођох у котлине...
И дођох,
стадох,
погледах странце,
пружих им милостињу,
болних костију
и заплаках.
Горко.
Горко заплаках!
Нема коментара:
Постави коментар