Андреја Врањеш – УМОРАН

Истеран из живота, сахрањено живео,

у ритму истине,

радости избијене,

плакао.

Сад се враћа,

без себе,

тамо негде,

одакле кише долазе.

Ако га ухвате,

обесиће га за срце,

тугом да не проговори.

Рањен у светлост,

крвари зрацима.