киша престати пред њим неће.
Суморно јутро тражи руку
да га одведе у прољеће.
Латица руже прозор љуби,
у кућу жели, да се згрије.
Окриље тражи и трн груби,
мада њежности вичан није.
У огрлици кишних капи,
на листу брезе трепераве,
тмурна празнина тамом зјапи,
чека ведрине да се јаве.
Под стрехом голуб, плавкастосив,
крилом милује голубицу.
Љубавни гугут, неугасив,
односи студен низ улицу.
1. 6. 2020.
Нема коментара:
Постави коментар