има своја врата и ормар
хаљине неодјевене
за тренутке чекања
на нешто
на неког
У куту погнуте главе
сједи тишина
и сат више не откуцава нова јутра
И свака туга
има своје лице и име
и стапа се с прошлима
попут капљи росе са шутњом земље.
Не купуј молитвама наклоност звијезда
Небо је корумпирано
анђели варају на картама
и судбине се не поклапају
у ишчекивању плесног окрета
Сунца и Мјесеца.
Нетко је навукао гримизне завјесе на дан
за столом сједи гола бол
испред ње хладан тањур и нож
који чекају твоје топло срце.
Нема коментара:
Постави коментар