Ниче ни од чега, ниче из пепела
Моја је ал и своја, тог ваздушног струјања
Кућа безимена, олук успомена
Птицама окровљена оџаком одснева
Милује прошле дане мачијим власима
Кућа безимена у граду мрака и отужне зиме
Очекује очи моје влажне стене ујамљене
Очекује мене кућа безимена
И онда више није то празно грбиње
Онда је моја у крвавој пени
Тешких времена, нашег камена
Нема коментара:
Постави коментар