Крали су нам победе, све би да присвоје,тамнили дела великих прегнућа,
нису знали да гинемо гласни,
једнако нас болеле ноћи и сванућа.
Смрти се смејали кад с невољом приђе,
из олтара Светих гледали у наду,
у мутна доба живели смо јасни
и чували тајне да их не покраду.
Док постоје палисади вере,
нећемо их дати трагајућ пут неба,
пртити временом радосни и тужни,
знати шта нећемо, а чега нам треба.
Живећ у врлини стари наши знаше,
докле смо у вери, још ће нас и тећи,
из псалтира молитвене песме оне наше,
никада се себе нећемо одрећи.
13. 5. 2020.
Нема коментара:
Постави коментар