Прихваћам, ето, моје среће јадесве нека живи на помену твоје,
ти зрели цвијете, чврсте воље, младе
од дјечије ријечи искреније боје
Смјени небеских свитаца кад дође крај
и кад се сметне њихово постојање
будна ћу снивати кестење, тај сјај,
и осмијех вриједан једног даха мање
Док у истом долази и одлази Сава
и оставља снагу кô заносан траг,
шапнућу јој притом, на срцу што спава
више но што мислиш, да си мени драг.
Нема коментара:
Постави коментар