Шијемо тугу мајсторством старих кројача,
А лако је бити срећан.
Изгледа да више волимо комплексна осјећања.
Заљубљени смо у заласке,
Али не толико у сванућа.
Волимо да чујемо мирис кише у ноздрвама,
подсјећа нас на све што није топло.
Тешко је носити се са собом;
Сваки дан,нова је емоција на трпези.
Питање је,које одроне ћемо данас прогутати?
И коју маску ставити,
а да се не види да смо се одавно предали?
Мене та питања не питај.
Нека ти замру на уснама!
Постану чвор у тијелу.
И сврха ће брзо да ишчезне..
И молим те,
не тражи скривену тематику;
Барем је овдје све јасно.
22. јул 2020.
New
Јована Милошевић – ЖИВОТ
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар