Громобучни, слабога гласа.
Несагледне, расуте даљине.
Лице ти дном светионик спаса.
Изван станишта, маглом вида,
упорност сокацима пада.
Јаз и мраз, пораз, одраз сада.
Вапај и лицем зрачак стида.
Распршисмо себе добротом,
бдејасмо над неком грехотом.
Ограничени и са дара мало,
а ближњему ,е то је требало.
Притајене, очекиване кретње.
Души ми пој, музиком тишине.
Зрачком вида, споре ми шетње.
Господе, молитвом нам милине.
Нема коментара:
Постави коментар