Одвајкада у белегу, леже тајне уклесанеУшушкане маховином, ветровима ишаране
Беле виле и демони играју по баруштини
Сећања ме на трен дирну, па завриште по планини
Док се боји у потаји, време ћути ослушкује
Сви страхови и ожиљци све у њему обитује
Укус земље у устима, црна смоница и глина
У трептају ока вечност, што се вуче од давнина
Али некад свану дани изнемогли, гладни, посни
Ниоткуда дође вода и облаци градоносни
Жито полегне пред жетву, буде њива болно пуста
Нечастиве силе приђу, лебац узму ти пред уста
Нема краја ни почетка, уточишта и надања
Све у једном истом кругу од рођења до страдања
Беже звери у јазбине док не прођу непогоде
Сви облаче врашке коже, рођени мој роде
Можда залуд око врата воденични носим камен
Црепуља ми поломљена, утули без жара пламен
Плави се у оку суза, на кантару мерим бриге
Добро је док мрзну ланци Часне куке и вериге
Нема коментара:
Постави коментар