А нашу величину и храброст преци нам открише
И високе циљеве поставише,
Када на Балкану први стратегије борбене применише
И Турке до колена поразише.
Једна од најзначајнијих победа у историји нашој беше и та
Када су полетела два врана гаврана,
На Мишарском пољу 1806. Срби победу однеше.
Предводио шаку јада, шаку која је успела
40 000 Турака да савлада,
Карађорђе вожд наш преславни
Успео је Турке са земљом да са’рани.
Беше то херојство какво се ретко виђа,
Најчувеније после крвавог Косова и јунаштва Обилића.
Турци су навирали са свих страна,
Видина, Ниша, Дрине,
Мајке су кукале, љубе храниле синове,
Сви су чекали сунце да сине.
И као што се све на овом свету дешава
По Божјој вољи,
Шабачки и ваљевски устаници беху од Сулејман – паше бољи.
Тако једно брдо близу Шапца уђе у легенду и постаде врпца,
Која је чекала да буде пресечена када и последња Турска глава
Из Србије буде протерана.
На крају је важно знати да и поп Луки, Лазару
Мутапу и проти Матеји требамо помен дати,
Да не беше коњице њихове плаћали би дуго
Те битке цехове.
Те вечери већ се чуло, до Беча је одјекнуло
О страшноме поразу Турака,
Да Синан паша, Кулин капетан и Мехмед Видајић
Више неће угледати зрака.
Марина је рођена у Шапцу 2000. године. Похађала је Основну школу „Лаза К. Лазаревић“, а затим средњу грађевинску школу. Сада студира у Новом Саду Фитомедицину на Пољопривредном факултету. У слободно време воли да пише родољубиву поезију, кратке есеје и приче.
Нема коментара:
Постави коментар