Будиш ме очима које затварају небо
1.
Можда имамо
једну једину сличност
што нас раздваја
а то је име цвета
који волимо
Јутро и дивне Очи које су умрле
у својој несавршености
2.
Када бих поново ушао
у ту шуму спаса
верујем да бих се присетио
свог погубљења
ту где Почивају сва буђења
и моје око
у првом делу мене
Ал не вене реч
већ сиромашна жеља
да се проживи живот
који ће други
само осетити рукама
Рекао сам све
што сам желео да пробудим
на овом свечаном тлу
ал света нема
у сну речи који тражим
Нема коментара:
Постави коментар