Само ти брезико
у ријечима би малешне срне
што ме губи.
Залут ће неки
даном доћи
у непца небо трне
залуд далеки.
За мирисај што ме капи
брезно се вјетром пови
чуд што жетвом не спи.
Прoђе кроз сваку влат
тијела твог, тијела злат.
Куда ти брезико
све ти би
ти, без рама слико
па мноме пламти.
Између сјенки
између влати.
А ево пјесму срцем сам слико
ти, ти када дођеш
брезико.
Нема коментара:
Постави коментар