гледам у своје лицеали оно не гледа у мене
киша штуца низ олуке
напушта ме
губим кошчице
обгрлим се ребрима
једва се држим на ногама
шкрипе ми дисања
амбис ми под петама
казаљке миле
чекам мрак
поздрављам нови дан
али он не поздравља мене
речи су ми жилаве
додир ми је орошен
корак ми је стар
тело ми нестаје
бели лед на челу
хладна кап на бради
рекли су Титаник је непотопив
рекли су Титаник ће одолети
тело ми је Титаник
Нема коментара:
Постави коментар