Василија Љешковић – БРИГЕ

Данас како, како ћемо сјутра?!
Залазе бриге, коријење им свуда
овамо је тешко, тешко било куда,
не питај ништа, не питај за јутра!
Увијек је мало и никада нема,
излози шарени, бљеште ствари.
проблеми су, безброј дилема,
Што-шта иштемо, лијепо се квари.
Стреловитом пречицом, олако,
вјетрењачама оклопљени строј.
Отресам талог, не питам како,
Господња је земља и живот мој.
Дјечији осмијех и мирис неба,
свјетлости дана и тамне ноћи,
жучи и меда, послије плача поћи.
И ври душа, блаже ријечи, треба.
Гавранови под небеским сводом,
од Бога гозбу, када им треба,
имају, напојени живом водом.
Кринови цвјетају, красоту носе,
сјајнији од сребра, милошћу Неба,
њежност траве, украс су росе.