Трн руже пустио је крв
Црвена кроз лишће капа
Низ човјечји суд.
Дозива из бунара глас
Осебујног тона без вриске
Без страха васиона без слуха.
Храст узвишени дубоким годом
Миран без вјетра, без мрака,
Ћути, без ријечи, уштогљеног стаса
Слуша кап по кап пада.
Долази крик лавље рике
Узлетјеше птице, паником
Кроз груди без милости,
Без правца ужурбаних крила
Поруку пренесоше.
Нема коментара:
Постави коментар