Завукао сам дрхтави поглед
испод месечевог листа
док сунчани прсти
тронуто малаксали
потражише нанизане
дрвореде година,
сунце се вихорно
са угаслом путањом бори.
Што стадох да ме кори,
хоће од мене коров
или копривиште
а ја сам само продавац цвећа
у продавници столећа.
На југу сам, па западно
на исток, као каскадер,
прескачем век за веком
у сумрачју предалеком.
23. септембар 2020.
New
Драгош Павић – ПРОДАВАЦ ЦВЕЋА
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар